UREĐAJI

     Stereoskopski sistemi sa razdvojenim zracima

Stereoskopski sistemi sa razdvojenim zracima (engl. Stereoscopic systems with beam splitters) je tehnika koja koristi polupropusna ogledala za kombinaciju dve ili više stereo slika za pogled ruke u virtuelnom 3D radnom prostoru.

U tim sistemima stereo slika ne može sakriti stvarni svet niti stvarni svet može prekriti sliku. Rezultat je fantomska slika u kojoj simulirani i stvarni objekti ponekad izgledaju prozirno. volumeni simuliranih i stvarnih objekata, u takvoj konfiguraciji, mogu slobodno prodirati jedni u druge.

Kada se nalaze na istom mestu izgled je neobičan i njihove apsolutne dubine mogu biti pogrešno percepirane. 

Kada su stereoskopski video ili računarske grafike korišćene u prikazivanju, objekti mogu biti realistično renderirani i prikazani u visokoj rezoluciji.

Tako generisane 3D scene mogu imati u sebi izgled dubine i mogu biti renderirane sa uverljivim senčenjem, teksturama i refleksijama. Pikselizirani stereoskopski prikaz ima inherentni problem pikselizacije dubine za CRT monitore sa veličinom tačke 0,25 mm.

Prosečni posmatrač, sa razmakom zenica od 65 mm na udaljenosti od 50 cm od ekrana, bi imao kvantizaciju dubine reda 2 mm.

        Uređaji za volumetrijski prikaz

Volumetrijski prikazi (engl. Volumetric display) funkcionišu na principu skeniranja 3D prostora sa snopovima svetla. U tim prikazima čvrsti objekti su aproksimirani prostornim rasporedom delova slika ili su sa mnogo tačaka svetla prostorno raspoređenih tako da prikazuju strukturu objekta.

Postoji nekoliko tipova volumetrijskih prikaza:

§  Prikaz nakupljajućih delova slika koje su poput ogledala sa promenljivim fokusom

§  Prikaz rotirajućih površina (npr. Omniview sistem Texas Instruments)

§  Sistemi koji emituju fotone iz samog displeja.

     Trust tablet uređaji

Kuglu koja na originalan način izražava kompjuterske podatke koji se inače viđaju na ekranu monitora, koncept suprotan virtuelnoj stvarnosti. Bela plastična kugla, velika kao nojevo jaje svetluca u bojama koje se menjaju u zavisnosti od promene podataka koje treba da predstavi svojim svetlucanjem. Boje i njihov intenzitet direktno odražavaju promene  podataka na Internetu. Ako je na berzi npr praćenjem podataka tog dana zabeležen skok akcija, kugla svetli zelenom bojom. Onog dana kada padaju, kugla pocrveni. Žuto znači da je stanje na tržištu stabilno. Kad dobije prvu informaciju, korisnik može otići na internet da traži više podataka. Ova plastična kugla  predstavlja pokušaj da se podaci dobijeni kompjuterom prezentuju, umesto na video displejima, preko originalnih predmeta i na način koji se prirodnije i kreativnije uklapa u ljudski život.

Korisnici ovog uređaja mogu je programirati za čitav niz zadataka u skladu sa svojim potrebama: za praćenje slobodnih radnih mesta, za protok posetilaca na nekom interaktivnom sajtu, za merenje potrošnje energije u stanu, da signalizira kad se uključi neka onlajn posebna osoba ili da signalizira prispeće novih e-mejlova u inboksu. Funkcionisanje ove originalne ambijentalne kugle zasniva se na lakoći kojom ljudi mogu da procesiraju osnovnu vizuelnu informaciju, tj. da paralelno procesiraju mnoge tokove neke informacije.

      Virtuelne naočare:

VR SHINECON visokokvalitetne 3D naočare.

1.     Dugme za podešavanje razdaljine.

2.     Optičko staklo

3.     Korekcija fokusa

4.     Ventilacija

VAŽNO: Naočare podržavaju samo Smart telefone koji imaju rotaciju ekrana odnosno funkciju žiroskopa.

Čemu služi?

3D naočare namenjene su ljubiteljima multimedije koji hoće da preko svog mobilnog telefona gledaju filmove, TV kanale u 3D ambijentu.

       Virtuelna tastatura

Virtuelna tastatura na kompjuteru nam može zatrebati kada:

– Slova na postojećoj neće da rade. Tada možemo da mišem kucamo slova.

–  Nemamo instaliranu tastaturu za određeni jezik.

           Svetlosna olovka 

Svetlosna olovka je ulazna jedinica koja svojim oblikom i veličinom podseća  na olovku sastoji se od osetila svetla na vrhu i pretvorbenog sklopa u unutrašnjosti i primjenjuje se za unos podataka sa ekrana u računar.

Stylus olovka nije samo obična digitalna olovka za unos za pametne telefone i tablete, ona, osim kemijske olovke u dvije boje, sadrži i križni i Pentalobni odvijač, kao i alatku za otvaranje utora za SIM ili mikro SD kartice. Osim toga i sjaji svojim vrlo elegantnim dizajnom i aluminijskim kućištem.

To je uređaj u obliku olovke koji omogućava korisnicima da odaberu željeni deo menija dodirom ili da ručno ispišu informacije na displeju. Mogu biti zasnovani na tehnologiji pritiska ili emitovanja svetlosti sa vrha olovke koju kompjuter može registrovati. 

      Touchpad 

Touchpad je ulazni uređaj koji se najčešće koristi kod laptop kompjutera. Koriste se za pomeranje kursora, na osnovu kretanja prsta korisnika. Touchpad je zamana za kompjuterski miš. 

        Trackball

Trackball je često korišten na poljima grafičkog dizajna. Ovaj uređaj je svojim izgledom sličan mišu, ali se za razliku od njega ne pomera ceo već se samo vrši rotiranje kugle postavljene na gornjem delu.

       Džojstik

Džojstik je kompjuterski periferni deo ili opšte uređaj koji sadrži neku vrstu drške pomoću koje se vrši upravljanje. Većina džojstika je dvodimenzionalna sa dve ose kretanja, ali postoje i trodimenzionalni džojstici. Džojstik je obično postavljen tako da signalizira kretanje po X osi ako se drška kreće levo ili desno, dok se po Y osi kretanje vrši ako se drška pomera gore ili dole.

Koristi se za igranje igara, simulacije leta u obuci pilota, naučnu vizuelizaciju, animaciju, industrijski dizajn.

         Displej osetljiv na dodir

Displej osetljiv na dodir. Alternativa mišu je tehnologija izrade displeja osetljivih na dodir koja deli računarski ekran na male delove (mreža kvadrata).  

Korisnik jednostavnim dodirom prsta na željenu oblast zadaje komandu računaru. Ovakvi displeji se najčešće upotrebljavaju na tzv. kiosk-računarima (bankomati, automati za izdavanje karata..).

       Gamepad

Gamepad je vrsta upravljača koji se drži sa obe ruke gde se oba ručna palca koriste za upravljanje samim komandama koje se nalaze na upravljaču. Obično se sastoji od direkcijskih dugmića (gore, dole, levo, desno) na desnoj strani i akcijskih (obično dugmad koja imaju određenu funkciju u nekoj igri) na levoj strani.

Opšti zadatak u većini čovek-kompjuter interakcija je potreba da se pozicionira neki entitet u prostoru. Ovo može podrazumevati pomeranje kursora do tačke na monitoru. Ljudske veštine su važne u izvođenju osnovnog ciljnog zadatka: kretanje kontrolisanih entiteta, koje nazivamo kursor, do destinacije koju nazivamo meta. Različite kategorije interakcionih uređaja, koje se koriste za pozicioniranje zadataka, mogu se grupisati u tri kategorije.  

•            U prvoj kategoriji su direktno pozicionirani uređaji (svetlo naliv pero ili dodir ekrana) u kojima položaj ljudske ruke (ili) prsta direktno odgovara željenoj lokaciji kursora.
•     Druga kategorija sadrži indirektno pozicionirane uređaje – miš ili dodir podloge- u kojoj promena pozicije ivice direktno odgovara promeni položaja kursora, ali ivica je pomerena na drugačiju površinu od prikazane površine kursora. 
• Treća kategorija sadrži uređaje indirektne kontrole brzine, kakve su komandna palica i tipke kursora. Ovde, tipična aktivnost kontrole je data pravcem predaje brzine pomeranju kursora u tom pravcu. Ovo može obuhvatiti ili ponavljanje pritiskanja  ili držanje na dole duži period. Za kretanje komandne palice, veličina skretanja tipično stvara proporcionalnu brzinu. Postoje 3 vrste komandnih palica: isotonske, koje se mogu slobodno pomerati i osloniti gde god se postave; izometrične, koje su krute ali proizvode kretanje proporcionalno primljenoj sili; opterećene oprugom, koje pružaju otpor proporcionalan primenjenoj sili i količini pomeranja, vraćajući se u neutralan položaj kada su oslobođene pritiska. One pružaju kinestetičku povratnu vezu veličine pomeranja, i obično se najviše preferiraju.